Godišnje se popije 135 miliona kubika kafe!
Među tečnostima na svetskom tržištu kafa zauzima drugo mesto, odmah iza nafte! Statističari su izračunali da se godišnje ispije 135 miliona kubika kafe, a to je otprilike ravno količini vodene mase koja za pola sata protekne rekom Misisipi.
Među tečnostima na svetskom tržištu kafa zauzima drugo mesto, odmah iza nafte! Statističari su izračunali da se godišnje ispije 135 miliona kubika kafe, a to je otprilike ravno količini vodene mase koja za pola sata protekne rekom Misisipi.
Od svojih skromnih početaka kada su kafu ispijali poglavice i vračevi afričkih plemena, ta opojna tečnost je postala proizvod na koji čovečanstvo godišnje potroši neverovatnih 12 milijardi američkih dolara.
Do 17. veka, arapskom rečju „kawah“, što je značilo „snaga“, nazivala se jedna vrsta vina, a od tada se upotrebljava za kafu.
U Africi raste samoniklo, najviše u Etiopiji, Kamerunu i Angoli. Zanimljivo je da ima oko 70 različitih vrsta grmova kafe – najbolje su dve vrste: Coffea arabica i Coffea liberica. Najveći izvoznik kafe je Brazil koji zadovoljava trećinu svetskih potreba, pa je tako prema nekim podacima ova velika južnoamerička država 1997. godine na svetsko tržište lansirala čak 8 miliona tona kafe u zrnu. Slede Kolumbija, Indonezija, pa Obala Slonovače.
Degustatori kafe se ponašaju slično degustatorima vina. Oni tokom degustacije kafu ne piju! Mirišu je, srču, a zatim ispljunu! Dobri degustatori tako „na slepo“ mogu da odrede o kojoj vrsti kafe je reč i gde je proizvedena.